Млада, плавокоса тинејџерка посећује свог болесног деду, преплављеног носталгијом и неспособни да одоли њеном привлачности. Упуштају се у интимне активности, кршећи друштвене норме док задовољавају своје првобитне жеље.
Млада жена се поздравља са својим дедом, који је преминуо, и подлеже његовој неизбрисивој страсти. Њена тела се преплићу у плесу старом колико и време, сведочећи о ванвременској привлачности телесне жеље. Поглед на њену витку форму, окружену временом, је снажан контраст, али и доказ њихове заједничке хуманости. Како камера снима сваки интимни тренутак, сцена се завршава кресцендом страсти, остављајући гледаоца са неизбришивим утиском сировог, нефилтрираног сусрета између младалачке жене и њеног деде који умире.